Dekompresiona terapija kičme - lečenje diskusa bez operacije

Kompjuterizovana spinalna neoperativna dekompresiona terapija diskusa kod pacijenata koji ne žele ili ne mogu da se podvrgnu operaciji.

Zaboravite na bolove u vratnom i donjem delu kičme , na svoju diskus herniju, pomoću bezbolne i komforne metode BEZ OPERACIJE.

Saznajte više

 

Dekompresiona terapija

DEKOMPRESIONA TERAPIJA KIČME JE NOVA METODA U NIŠU I SRBIJI ZA LEČENJE DISKUSA U VRATNOM I DONJEM DELU KIČME BEZ OPERACIJE

Poznata je više decenija unazad, ali zbog neadekvatne tehnike nije imala primenu u medicini kao poslednjihgodina. Zahvaljujući kompjuterizovanim aparatima i stručnosti kadrova ušla je na „široka vrata” u lečenju svih oboljenja kičmenog stuba, a naročito za lečenje diskusa. Naše višegodišnje iskustvo, kao i iskustvo drugih centarau Americi i Evropi, pokazuje da je ova metoda posebno dala visok procenat pozitivnih rezultata kod mlađih pacijenata sa diskusom u vratnom ili donjem-lumabalnom delu kičmenog stuba.

Poslednjih godina, istraživanja pokazuju, kao i naše višegodišnje iskustvo, da se procenat izlečenja kod pojedinih pacijenata kreće između 86 i 100%

Vakum povecava cirkulaciju oko diska i tako leci upalni proces.

Mehanizam dejstva dekompresije

Putem ciklicnih faza disktrakcije i relaksacije, spinalni disk može biti izolovan i izložen negativnom pritisku izazivajuci time efekat vakuma unutar diska. Vakum postiže dve stvari. S mehanickog gledišta, ispupčenje koje je nastalo izvan normalnih granica diska može biti povučeno unutar diska putem vakuma stvorenog unutar tog diska. Takode vakum povećava krvni protok i tako sekundarno stimuliše oporavak. To dovodi do redukcije bola i regeneracije oštećenog dela kicme. Oslobađanje bola se, takođe, postiže neurološkim putem zbog istezanja receptora u mekom tkivu i zbog disktrakcije zglobova. Zbog distrakcije i pozicioniranja dolazi do dekompresije spinalnih diskova i fasetnih zglobova.

Dekompresijom se može postici razmicanje apofiznih zglobova, smanjenje protruzije diskusa, istezanje mekog tkiva, relaksacija paravertebralne muskulature, pokretljivost zglobova. Distrakcijom apofiznih zglobova se smanjuje pritisak na zglobne površine, proširuju se međupršljenski otvori, tako da se smanjuje uklještenje i iritacija korenova kičmenih živaca i krvnih sudova i smanjuje bol.

Vertebralna dekompresija stimuliše relaksaciju paravertebralne muskulature. Izvodi se u ležecem položaju na ledima ili stomaku, različite dužine trajanja, intervala relaksacije, vucne sile. Pri intermitentnoj dekompresiji dolazi do istezanja mišica, ligamenata i fibroelasticnog tkiva što dovodi do smanjenja pritiska na nerve i krvne sudove a samim tim i do poboljšanja vaskularizacije i do povlacenja edema (otoka) do koga dovodi protruzija diskusa (mehanička upala). Pri dekompresiji, stvara se ,,mali“ negativan pritisak koji aspiracionim mehanizmima utice na repoziciju prolabiranog nukleus pulpozusa. Takode spinalna dekompresija pomaže oštećenom diskusu da dobije hranljive materije iz krvotika stavljanjem tela u odredeni položaj na odredenom spinalnom segmentu i “pumpanjem” diska-što kicmeni pršljenovi inače i rade disku kada je sve u normalnom stanju. To “pumpanje” diska dovodi do izlaska toksina i omogućavaju hranljivim materijama da iz kapilara uđu u disk.

Ovakav princip delovanja smanjuje bol i omogucava lecenje diskusa bez operacije.

Neuromedic terapija kicme
Neuromedic terapija kicme
Neuromedic terapija kicme
Neuromedic terapija kicme
Neuromedic terapija kicme
Neuromedic terapija kicme
Neuromedic terapija kicme

Koje su indikacije za primenu dekompresije

  • Diskus hernia,
  • bulging diskusa-bubrenje diskusa,
  • degeneracija diskusa,
  • polidiskopatija,
  • bol nakon operacije duskusa,
  • povreda kičme,
  • spondiloza i spondilartoza,
  • facet sindom,
  • lumbalni i cervikalni hronični bolni sindrom,
  • glavobolja,
  • vrtoglavica
  • spondilolisteza I stepena
  • cervikalna mijelopatija uzrokovana diskusom

Da li imate diskus herniju, multiple diskus hernije, degenerativne promene na diskusu, faset sindrom, ili neki drugi problem sa kicmom? Da li ste do sada imali tretman klasicnim metodama fizikalne terapije i ne osecate poboljšanje? Vi ste možda kadidat za spinalnu neoperativnu dekompresiju kicme. Spinalna dekompresija je efikasan tretman za oslobadanje nerava od mehaničke kompresije (prignječenje korena spinalnog nerva)- bulging, prolaps ili hernijaciju diskusa, degenerativna oboljenja diskusa, sindrom zadnjih faseta, smanjenu pokretljivost, degenerativne bolesti zglobova.

Da li postoje klinicka istraživanja koja potvrduju efikasnost spinalne dekompresije?

PREMA STUDIJI U AMERICKOM ČASOPISU O BOLU, DEKOMPRESIONA TERAPIJA POSTIŽE DOBRE REZULTATE KOD 95% PACIJENATA SA PROTRUZIJOM DISKA, 76% KOD PACIJENATA SA RUPTURIRANIM DISKOM (EKSTRUZIJOM) I FASETNIM ARTRITISOM.

Šta je sve potrebno pre dekompresije

Neurološki pregled koji se obavlja u poliklinici NEUROMEDIC

Nakon neurološkog pregleda odredjuju se, po potrebi, i druga dopunska snimanja (EMNG, MR kičme, Evocirani potencijali, konsultacije drugih članova tima, medikamentozna terapija).

Tok terapije diskusa bez operacije

Po zvršetku svih potrebnih ispitivanja, neurolog određuje program i protokol dekompresije zasvakog pacijenta posebno. Prema stanju pacijenta neurolog indikuje i primenu specijalnog lasera visoke snage HPHS sa određenim fazama i određenim protokolom koji je komplementaran sa dekompresijom. Pacijent udobno leži na specijalnom krevetu, fiksiran specijalnim kaiševima preko grudnog koša i struka.

Prikljucen je na aparat sa odredenim kompjuterskim programom koji vuče kicmeni stub određenom jačinom sile.

Trajanje tretmana je od do 30 do 60 minuta. Dužinu tretmana određuje neurolog.
Terapija je bezbolna, komforna, bez rizika.

Potrebno je 12 terapija koje se sprovode od ponedeljka do subote, a dalji protokol lecenja odreduje neurolog u zavisnosti od stanja pacijenta.

Kičmeni stub

Diskus hernia

Kičmeni stub je najznačajniji faktor u očuvanju uspravnog položaja tela. Kičma je centralni potporni sistem tela, skelet-koštani deo je osnova, zglobovi dozvoljavaju pokrete, a mišici ih realizuju. Mišici održavaju vertikalni položaj kičme, omogucavaju njegove pokrete i štite kičmeni stub. Na kičmeni stub pripojeno je 140 mišica koji su svakodnevno izloženi velikom radu. Ukoliko mišićni balans nije ujednacen u dužini i snazi, njihovo naprezanje, kod iznenadnog okretanja trupa, naglog savijanja, mogu izazvati napetost, čija je posledica jak bolni grč, izmeštanje fasetnog zgloba ili čak može dovesti do diskus hernie. Snaga mišića koji drže naše telo je veoma bitna i ona utice na naše držanje, našu posturu. Loše držanje je jedan od najvažnijih razloga nastanka bola u leđima, prevashodno bola u krstima.

Između kičmenih pršljenova nalaze se diskusi, elastični nosači težine koji obezbeduju pokret u svim pravcima. Diskusi su mekani, mogu se rastezati, amortizovati i ublažiti opterećenje. Međutim, i ti pritisci bi i dalje bili veliki da mišici koji ne samo što kičmi pomažu u kretanju, vec svojom napetošću, tonusom umanjuju opterećenje kicme. Diskusi su smešteni između pršljenskih tela, oni amortizuju pokrete kičme, i zovemo ih još i vodenim jastucima zbog velikog procenta vode. Zaštitu im daju ligamenti koji su postavljeni sa strane.



Neuromedic terapija kicme

Bez diskusa koštani segmenti naše kičme ne bi bili u stanju da izdrže napor koji je neophodan za njeno funkcionisanje. Diskus se sastoji iz unutrašnjeg mekanog dela (nucleus pulposus) i spoljašnjeg fibroznog prstena (annulus fibrozus). Diskusi brzo stare, dolazi do biohemijskih promena, najpre u mekanom, a zatim i fibroznom delu prstena. Diskus gubi visoki sadržaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, gubi elastičnost. Sve ovo dovodi do promena, dolazi do sekvestracije, cepanja i promena u nukleusu, fibrozni prsten postaje krt, pa kroz oslabljen prsten može doci do stvaranja izbočine ili protruzije diskusa što znači da je jezgro diskusa u procesu istiskivanja iz svog ležišta, tj. da je reč o bubrenju prstena koje može pritisnuti okolne strukture. Može se zatim desiti prolaps diska, znači da se jezgro diska deformisalo i probilo prsten, iskliznulo iz svoje lože. I najteži stepen oštecenja je ekstruzija, znaci da je jezgro diskusa izašlo, te da se dobrim delom svoje mase nalazi u kicmenom kanalu gde se bori za prostor sa ligamentima, živcima i krvnim sudovima.

Diskus rano stari, degenerativni proces zahvata više pršljenova istovremeno. Na starenje kao proces ne možemo uticati, ali možemo na faktore koji ga nece ubrzati. Na ranu pojavu degenerativnih promena naše kičme uticu loše držanje, urođene ili stečene anomalije, deformiteti kicmenog stuba i donjih ekstremiteta koji remete statiku kičme. Gojaznost takođe, jer trbušni mider trupa amortizuje oko 30% opterećenja kičme. Dugo sedenje, rad sa glavom u prinudnom položaju, ne prija našim diskusima, kako u krsnom tako i u vratnom delu kičme. Višesatni rad na računaru, nekvalitetan noćni odmor, podizanje teškog tereta, sedenje duže vremena u jednom položaju mogu biti veliko opterećenje naše kičme. A diskus hernia kao bolest kičme može se desiti na bilo kom nivou kičme.

Medutim, postoje predilekciona mesta gde ove promene najcešće očekujemo. Diskus hernija je najcešća u lumbalnom delu kicme u nivou segmenata L4/L5 i L5/S1, jer ova dva poslednja segmeta trpe najveći kako statički tako i dinamički pritisak, a u vratnom delu kičme C5/C6 I C6/C7, na delu kičme gde vratna prelazi u grudni deo kičme gde je dinamicki najopterećenija. Diskus hernija u grudnom delu kičme je retka.

Spinalni diskovi zahtevaju stalno snabdevanje svežim kiseonikom i hranljivim materijama difuzijom kako bi ostali zdravi. Oni to dobijaju ukoliko postoji normalan pokret i mišićna snaga u kicmi. Pri pokretu disk ”uvlaci” tečnost punu kiseonika i hranljivih materija, a izbacuje štetne materije. Taj proces difuzije (usisavanja) tečnosti je u velikoj meri odreden unutrašnjim pritiskom diska. Taj mehanizam difuzije radi dobro dok diskovi nisu oštećeni, a pokretljivost kičme je normalna. Ali kad se disk ošteti, njegova sposobnost za održavanjem hidratacije nestaje, on postaje suv, lomljiv i degeneriše, što dovodi do hroničnog bolnog sindroma.

Slabinska kičma

Bolesti lumboskralnog dela kičmenog stuba su mnogobrojne i uglavnom pocinju kao bol u krstima koji se može širiti u nogu (syndroma lumbale, lumboischialgia, išijas). Kod uznapredovale bolesti, a nekad i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja početka nerava za noge (korena nerava-radikulopatije). Radikulopatije se manifestuju slabošću i utrnulošću nogu. Ako se javi utrnulost ona je najčešće lokalizovana na stopalu. (pacijentu trne unutrašnja ili spoljašnja strana stopala.) On takodje otežano hoda na prstima ili petama jednog ili oba stopala.

Neurološki deficiti mogu biti u vidu radikulopatije (oštećenje korena živaca za ruke zbog pristika na njih) ili sindroma kaude ekvine (oštećenje većine korena živaca za noge i malu karlicu). Lumbalna radikulopatija se najcešce manifestuje: bolom koji se širi iz krsta, niz zadnji deo noge, do stopala; utrnulošću i mravinjanjem najčešće u stopalu; slabošću jedne ili više grupa mišića na jednoj ili obe noge, praćenih atrofijom mišića (najcešće su zahvaćeni mišići potkolenice i slabije je pomeranje stopala). Sindrom kaude ekvine se najviše manifestuje slabošću nogu, nevoljnim oticanjem mokraće i stolice, ili retencijom. Ovo je teško i veoma urgentno stanje. Ukoliko se javi neki od ovih simptoma pacijent ce biti upucen specijalisti neurologu koji će ga detaljno neurološki pregledati i nakon toga odrediti dodatna ispitivanja. Najčešća dodatna ispitivanja su: rentgenski snimak dela kićme u raznim projekcijama; elektroneuromiografija (EMNG) kojom se odredjuje stanje živaca i mišića; somatosenzitivni evocirani potencijali (SSEP) kojim se odredjuje stanje kičmene moždine i živaca; snimak obolelog dela kičme magnetnom rezonancom (MR).

Ukoliko hronični bol dugo traje on može postati bolest za sebe. U tim slučajevima, i kada se izleči uzrok bola, bol ostaje. Ovo se tumači razlicitim trajnim promenama u nervnom sistemu (tkivima oko kičmenog stuba, korenu živca, čak i u mozgu). Do ovih promena dovodi primarni uzrok, ali i dugotrajno trpljenje bola. Zbog toga je važno da se spreči da bol neprekidno traje duže od 3-6 meseci.

Vratna kičma

Bolesti vratnog dela kičmenog stuba su mnogobrojne i uglavnom počinju razlicitim bolnim sindromima. Najcešće je prisutan bol u vratu sa ili bez širenja u glavu, rame i ruku (cervikalni sindrom-syndroma cervicale, sy cervicocephalicum, sy cervicobrachiale). Kod uznapredovale bolesti, a nekada i od samog početka, mogu se javiti znaci oštećenja kičmene moždine i/ili korena nerava (mijelopatije i radikulopatije). One se manifestuju slabošću, utrnulošću i nespretnošću ruku i nogu. Često postoji i osećaj vrtoglavice i nestabilnosti, naročito pri nekim pokretima u vratu.

Neurološki deficiti mogu biti u vidu radikulopatije (oštećenje korena živaca za ruke zbog pristika na njih) ili mijelopatije (oštećenje vratnog dela kičmene moždine). Vratna radikulopatija se najcešće manifestuje: bolom koji se širi u rame i ruku, utrnulošću i mravinjanjem najcešće u prstima šake, slabošcu jedne ili više grupa mišića na jednoj ili obe ruke, praćenih atrofijom mišića. Mijelopatija se najviše manifestuje na nogama u vidu slabosti, nespretnosti i utrnulosti.

Da li imate diskus herniju, multiple diskus hernije, degenerativne promene na diskusu, faset sindrom, ili neki drugi problem sa kičmom? Da li ste do sada imali tretman klasicnim metodama fizikalne terapije i ne osećate poboljšanje? Vi ste možda kadidat za spinalnu neoperativnu dekompresiju kičme. Spinalna dekompresija je efikasan tretman za oslobadanje nerava od mehaničke kompresije (prignječenje korena spinalnog nerva)- bulging, prolaps ili hernijaciju diskusa, degenerativna oboljenja diskusa, sindrom zadnjih faseta, smanjenu pokretljivost, degenerativne bolesti zglobova.